Preskoči na glavni sadržaj

Objavljeno

PC ŠKOLARAC U NOVOM RUHU

ŠTA SE DEŠAVA U MOZGU RADOZNALOG DJETETA I ODRASLOG ČOVJEKA?


Kako “radi” zalazak sunca? Jolanda Blekvel je željela da njeni osmaci zaista razmisle o tome, da se čude i zapitaju.
Zbog toga je Blekvel, koja predaje nauku u školi “Oliver Vendel Holms” u Dejvisu u Kaliforniji, pustila svojim učenicima video snimak zalaska sunca sa YouTube-a, kao dio lekcije iz fizike na temu kretanja.


Pitala sam ih “Dakle, šta se pomjera? I zašto?”, kaže ona. Učenici su imali puno ideja. Neki su mislili da se pomjera sunce, drugi su, naravno, znali da je zalazak sunca rezultat zemljinog obrtanja oko sopstvene ose.

Jednom kada je diskusija započela, pitanja su samo navirala. “Najveći mi je izazov da im obuzdam nestrpljenje”, kaže ona. “Oni žele toliko toga da pitaju.”

Učenici koji postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima – to je nešto za čim žudi svaki nastavnik. A u srcu svega je radoznalost.

Blekvel, kao i mnogi drugi nastavnici, zna da se djeca, kada su radoznala u vezi nečega, više unesu u to.

Ali zašto? Šta je zapravo radoznalost, i kako funkcionira? 
Studija objavljena u oktobarskom izdanju žurnala “Neuron” upućuje na to da se moždana hemija promijeni onda kada postanemo radoznali, što nam pomaže da bolje učimo i pamtimo podatke.

Naši mozgovi “na radoznalosti”

“Svakog dana, susrećemo se sa gomilom informacija” kaže C. Ranganatm, psiholog sa Kalifornijskog univerziteta, jedan od naučnika koji stoji iza ove studije. “Ali, čak i ljudi sa zaista dobrim pamćenjem se sjećaju samo djelića onoga što se desilo prije dva dana.”
Ranganata je interesovalo, zašto neke podatke pamtimo, a druge zaboravljamo.
Njegove kolege i on okupili su 19 dobrovoljaca i zamolili ih da ocijene preko 100 pitanja poput “Šta naziv dinosaurus zaista znači?” i “Koja pjesma Bitlsa je najduže ostala na top listama, čak 19 nedelja?”
Učesnici su svako pitanje rangirali po tome koliku radoznalost je pobudilo u njima.
Zatim su svi ocjenjivali pitanja – i njihove odgovore – dok su naučnici magnetnom rezonancom pratili njihovu moždanu aktivnost. 
Kada bi nivo radoznalosti dostigao vrhunac, dijelovi mozga zaduženi za regulaciju uživanja i za nagrađivanje bi se upalili. Radoznali umovi također su bili aktivni u oblasti hipokampusa, koji je povezan sa stvaranjem uspomena.
“U mozgu postoji osnovni mehanizam koji tjera ljude da hrle ka nagradama” objašnjava Ranganat. Taj mehanizam se pali kada dobijemo novac ili bombonu. Takođe, pali se kad smo radoznali.
Kada se ovaj mehanizam uključi, naš mozak ispušta hemikaliju koja se zove dopamin, i koja nam stvara zadovoljstvo. “Izgleda da dopamin takođe ima uticaj na ojačavanje veza između ćelija zaduženih za učenje.”
Zaista, kada su naučnici kasnije ispitivali koliko su učesnici naučili, oni koji su bili radoznaliji sjećali su se više tačnih odgovora.

Radonalost nam pomaže da naučimo i dosadne stvari

U Ranganatovom istraživanju došlo se do još jednog otkrića. Tokom eksperimenta, naučnici su bez objašnjenja, na kratko prikazivali fotografije naumično odabranih ljudskih lica.
Oni ispitanici koji su već bili pobuđene radoznalosti, najbolje su zapamtili ova lica.
Istraživače je iznenadilo to što su radoznali mozgovi bolje pamtili ne samo ono što ih je interesovalo, već i druge stvari – čak i slučajne, dosadne podatke.
“Zamislite da gledate posljednu epizodu omiljene serije” objašnjava Ranganat. “Ako ste veliki ljubitelj te serije, sigurno vas veoma zanima šta će se desiti sa glavnim likom.”
“Bez sumnje ćete zapamtiti šta se desilo u završnici, ali ćete se možda takođe sjećati i šta ste jeli prije gledanja epizode, ili šta ste radili odmah poslije.

Ovaj fenomen nastavnici mogu iskoristiti u svojoj učionici, kaže Ivi Malaja, asistent u “Sautvest centru za um, mozak i obrazovanje” na univerzitetu Teksas u Arlingtonu.
“Recimo da dijete želi da postane astronaut” kaže ona. “I, kako ovaj cilj povezati sa učenjem tablice množenja?” Nastavnik može pitati đake da riješe tekstualni zadatak u kome se radi o istraživanju svemira, kaže Malaja.
Na kraju časa, učenici će se sjećati rješenja zadatka, ali će takođe upamtiti i to kako su do odgovora stigli množenjem.
“Ovako, djeca su ta koja imaju inicijativu” kaže Malaja, “Naročito su sretna ako sama nešto otkriju, ako samostalno steknu znanje.”
Nastavnici instiktivno koriste ovu tehniku već godinama, dodaje ona, a sada i nauka potvrđuje njenu djelotvornost. 
“Radoznalost je jedan veoma snažan i bazičan ljudski nagon. Trebalo bi da obrazovanje zasnivamo na njemu.”

Ono što još ne znamo

Mnogo je toga što naučnici još ne znaju o radoznalosti. “Samo nekoliko studija postoji o tome, jer je radoznalost veoma teško proučavati” kaže Ranganat.
Naučnici takođe pokušavaju da otkriju koliko dugo traju efekti radoznalosti. 
Ako kod djeteta radoznalost dosegne vrhunac na početku školskog dana, da li će čitavog dana bolje upijati znanja? Ili će izgubiti interesovanje?

Ono što Ranganata najviše interesuje je zašto su neki ljudi po prirodi radoznaliji od drugih. On kaže da na lučenje dopamina može uticati mnogo faktora, uključujući stres, starenje i određeni lijekovi. I genetika može uticati na našu ljubopitljivost.

“Ako sve to shvatimo, mnogo smo učinili. Mogli bismo pomoći onima koji se stalno dosađuju” kaže Ranganat.
Nastavnica Belkvel, koja predaje djeci nauku, kaže da sa ovaj problem ne doživljava često.

Kaže da njeni učenici vole da istražuju naučne misterije: Šta se dešava kad se automobili sudare? Zašto jedan bude oštećeniji od drugog? Zašto neki ljudi više liče na svoju tetku nego na mamu? Kako nastaju duge?

“Govorim djeci da ne postoje glupa pitanja” kaže Blekvel. “To je nauka: postavljanje pitanja i traženje odgovora.”



Pripremila: Azra Pandur

LAJKAJTE NAS NA FACEBOOK-U

FACEBOOK

CD PC ŠKOLARAC

PREUZMI BESPLATNU APLIKACIJU

Popularni postovi

KARATE - ZDRAVLJE

TOLERANCIJA