Preskoči na glavni sadržaj

Objavljeno

PC ŠKOLARAC U NOVOM RUHU

MAPIRANJE UMA - "BIOLOGIJA MAPA"

MAPIRANJE UMA - "BIOLOGIJA MAPA"

Moždana ćelija


     Proučavajući  moždanu  ćeliju,  Ser Carls  Serington  (Charles  Sherrington),  koji  se  smatra  praocem  neurofiziologije,  bio je  podstaknut  da napiše slijedeći poetski  iskaz:
„Ljudski mozak je čarobni razboj na kome milioni svijetlećih čunkova tkaju razlivajuću  šaru,  šaru  uvijek  punu  značenja,  premda  nikad  stalnu,promjenljivu  harmoniju  manjih  šara.  Kao  da je   Mliječni put  započeo nekakav kosmički ples“

     Procjenjuje se da se u mozgu svakog čoveka nalazi  milion miliona (1.000.000.000.000) moždanih ćelija.  Svaka  moždana  ćelija  (neuron)  sadrži  ogroman  elektrohemijski kompleks  i  moćan sistem za obradu  i  transmisiju mikro podataka koji se, uprkos svojoj  složenosti,  može  smjestiti  na vrh  glave čiode.  Svaka od  ovih  moždanih  ćelija  izgleda  kao  super-hobotnica,  sa  centralnim tijelom i desetinama, stotinama, ili hiljadama pipaka.
     Što  više  uveličavamo  prikaz,  vidimo  da je  svaki  pipak kao  grana nekog drveta, koji zrakasto polazi iz ćelijskog centra ili nukleusa. Kraci moždane ćelije se nazivaju dendritima (opisani kao „prirodni oblici ili strukture nalik drvetu“). Jedna posebno krupna i dugačka grana, zvana akson,  predstavlja glavni izlaz za svaku informaciju koju prenosi data ćelija.
     Svaki  dendrit  i  akson  može  biti  dug  od jednog  milimetra  do  1,5 metra, a po njihovoj površini se čitavom dužinom nalaze mali izraštaji nalik  pečurkama  koji  se  nazivaju  dendritskim  trnćima  i  sinaptičkim čvorićima.
     Idući  dalje  kroz  ovaj  super-mikroskopski  svijet,  nalazimo  da  svaki dendritski trnić/sinaptički  čvorić sadrži  hemijske supstance koje predstavljaju  glavne  prenosnike  poruka  u  našem  ljudskom  procesu  mišljenja.
     Dendritski trnić  ili  sinaptički čvorić  iz jedne moždane ćelije  će se povezati sa sinaptičkim čvorićem iz druge moždane ćelije, i dok električni impuls putuje kroz moždanu ćeliju, hemijske supstance se prenose kroz sićušni, tečnošću ispunjeni prostor između ćelija. Ovaj prostor se naziva sinaptičkim jazom.

     Hemijske supstance se prenose na prijemnu površinu, stvarajući pri tom impuls koji putuje kroz prijemnu moždanu ćeliju, odakle se upućuje na susjednu moždanu ćeliju (v. detalj  ilustracije na str.  15).
     Iako pojednostavljeno ilustrovana, kaskada biohemijskih  informacija  koje  prolaze  kroz  sinapsu je  zastrašujuće  inspirativna po  svojoj veličini  i  složenosti. To su, u mikrokosmičkim  razmjerama, Nijagarini vodopadi.
     Moždana  ćelija  može  primati  impulse  iz  stotina  hiljada  spojnih tačaka u svakoj sekundi. Ponašajući se kao ogromna telefonska centrala, ćelija može trenutno izračunati, mikrosekundu po mikrosekundu, sumu podataka svih primljenih informacija, i zatim ih usmjeriti na odgovarajući put.
Dok data poruka, ili misao, ili ponovo doživljeno sjećanje prolazi od jedne moždane ćelije do druge, uspostavlja se biohemijska elektromagnetna staza. Svaka od ovih neuronskih stazaje poznata kao „memorijski trag“. Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape predstavljaju jednu od najuzbudljivijih  oblasti  savremenog istraživanja mozga, dovodeći  nas ujedno do nekih iznenađujućih zaključaka.

Svaki put kad nešto pomislite, biohemijski/elektromagnetni otpor duž  staze  kojom  se  prenosi  ta  misao  se  smanjuje.  To  je  kao  da pokušavate  da  raščistite  stazu  u  šumi.  Prvi  put  to  predstavlja borbu,  jer treba da se izborite za svoj prolaz kroz šiblje.  Drugi  put kad  budete  išli  istom  stazom,  biće  vam  mnogo  lakše  zbog raščišćavanja  koje  ste  uradili  prvi  put.  Sto  češće  budete  išli  tom stazom,  nailazićete  na  sve  manji  otpor,  dok,  nakon  mnogih ponavljanja,  ne  budete  imali  širok,  gladak  put  koji  zahtjeva  vrlo malo  ili  nimalo  raščišćavanja.  Sličan  fenomen  se  dešava  i  u vašem mozgu: što više ponavljate obrasce ili mape misli, nailazite na  sve  manje  otpora.  Prema  tome,  imajući  u  tome  ogromni značaj,  samo  ponavljonje  povećovo  vjerovotnoću  ponovljanja. Drugim  riječima,  što  se  češće  neki  „mentalni  događaj"  dešava, veća  je vjerovatnoća  njegovog  ponovnog  dešavanja.

Knjiga je dostupna  na  :  MAPE UMA 

LAJKAJTE NAS NA FACEBOOK-U

FACEBOOK

CD PC ŠKOLARAC

PREUZMI BESPLATNU APLIKACIJU

Popularni postovi